Сви траже полицију

 Уторак 20.09.2011 – Извештај са Грачаничке страже

Двоструко Лудило

Детаљније о данашњим дешавањима: Богородична Литија – Претње „полицијом“ стручњака „Завода“ – За данас, заустављена сеча манастирске шуме – Нове претње, наравно, „полицијом“, и од стране Хидротехнике и Јп „Колубаре-Ровни“.

И други дан славе Светог Архистратига Михаила, грачаничким стражарима је отпочео у молитвеном тону, литијним опходом око Светог Грачаничког Храма. Како је киша спречила копаче „Завода“ да и данас рове по манастирској порти, пошто су, потом, разгледали обим својих синоћних радова на похрањивању Светих Моштију, верни су се почели разилазити. Последњи је са људима крцатим аутом из Грачанице пошао монах Антоније…

На маленом мостићу неколико стотина метара удаљеном од манастира, на месту где где се речица Сушица улива у Јабланицу, и где почиње кањончић којим се прилази манастиру, затекао их је непријатан призор. Као да се ђаво увредио због синоћњег покопавања моштију предака нам унаоколо Цркве, те је раним јутром поткачио раднике ЈП Колубаре („Хидротехнику) који са моторним тестерама секу сво дрвеће чистећи корито умишљене бране да се дрзну крочити и у манастирски кланац сећи манстирску имовину. (која је по древним књигама раздељена за испомоћ народу, али је народ није вратио Цркви, већ продао држави која смера правити (духовно, еколошки, финансијски, сеизмолошки…) проклету брану.

Монах се успротивио радницима који су му рекли да је њима свеједно и да раде за плату, тако да могу заобићи манастирско само уколико неко буде стално ту стражарио. Потом је Антоније паркирао кола насред малог мостића који води ка манастиру ради стражарења.

Убрзо се појавио главни руководилац ЈП „Колубара“ (Хидротехника) Младен Беловић, који је упитао монаха ко је он и да ли је из манастира када се већ противи сечи шуме. Монах: „Нисам из манастира, одавде сам отишао у манастир, моји су одавде“. Беловић: „У чије име ви овде протестујете“. Монах: „У своје лично име“. Беловић: „То не може тако“! Монах: „Добро, онда запиши да протестује Драган Давидовић(мирјанско име које је монаху у личној карти) председник У.Г. „Истинољубље““. Беловић: „Ми имамо све потребне дозволе за рад“. Монах: „НЕ, немате, прво ону главну, Свише, због рушења чудотворне Цркве, а немате, чак, ни потребне земаљске дозволе – нити сте благовремено извршили процену утицаја на животну средину, нити сте извршили потребна сеизмолошка испитивања пре почетка градње“. Беловић: „Немојмо ићи тако дубоко, ја сам само задужен за чишћење терена… Одох да обавестим инвеститора а он ће полицију“.

Тек вративши се у кола паркирана на мостићу са намером чекања фамозне полиције, ето новог, непријатног изненађења. Стижу Три стручњака „Завода“ – као три бесна риса – Дејан Булић, Дејан Радичевић и Радивоје Арсић.

Булић и Радичевић

Арсић

Упорни скрнавитељи Светиње

Радичевић: „Идемо да снимимо твоје синоћње „изненађенце“ и да пријавимо полицији, ово је правна држава“. Монах (кроз радосни смешак): „Значи не гину ми решетке“? Радичевић: „Изгледа да је то једино решење. – Је ли, јел нам то не дате да пређемо преко моста?“ Монах: „Није да не дамо, већ спречавамо дрвосече да пређу да секу манастирску шуму, али“… Баш када је монах хтео да их пусти, Радичевић(жустро): „Добро, не дате нам, ићи ћемо пешке“, и у великој љутини и гадљивим погледима презира – одоше… После једног сата – ето их натраг, али само двојица. Монах: „Где неста трећи да се није уразумио и замонашио?“ Била је то неуспела шала, јер, покисли од кише, и унутрашње и спољашње, у својственом им стручном, самопоузданом заносу одоше…

Нека им Бог да уразумљење, јер никако не могу да схвате грех сопствени, а камо ли та схвате да је грех њихов грех и наш ако им га допустимо.

„Безакоње“ побожних бранитеља – Затрпане су само ојађене раке са моштима предака, а оно, што је свима корисно сазнати, (ископани темељи древног конака) остало је недирнуто. (Прва слика мали остатак „брда“ које је „Завод“ копао 40 дана, верни Христови, само за 4 сата су десетковали. Слика друга – достојно покривене мошти Предака. Слика трећа – ископине темеља древног конака нису прекриване земљом.)

По хитром одласку стручњака из „Завода“ – дрвосече се, бар за данас, распоредише на друге локације уништавања околне природе, те, после дугог чекања полиције (и то, из Два смера) монах и побожни народ се разиђоше… наравно, само, до сутрадан, када је, додатно, и Богомољачка слава у Светој Грачаници која се, иначе, славила још из доба Светог Владике Николаја, а коју су наши драги монаси укинули када је у Грачаници(пре две године) поново успостављен манастир.

Слављење Господа свога народу нико никада неће моћи спречити или одузети. Зато ко осећа да је сутра слава томе је  и слава… а остали нека бар уљудно присуствују прослави, макар и на трави славећи.

Суморан амбијент за радосне госте … Слика 1 – „Спремљена“ традиционална трпезарија за послужење народа. Слика 2 – Цвеће једног од честих непримљених незнаних гостију који пољубише само врата Цркве. Слика 3 – Нема воде за пиће или је, већ данима раније, неко, ипак, заврнуо вентил у шахти.

ИстиноЉубље свима Вама

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: