Свети Отац Јован Кронштатски и римокатолички папизам

Архиепископ Аверкије Џорданвилски

Свети Отац Јован Кронштатски

и римокатолички папизам

У временима у којима живимо, када се чује толико лажних речи о такозваном „уједињењу цркава”, када се шири и јача „екуменистички покрет”, изазивајући много чије одушевљење, и периодично се, на „сесију”, окупља Ватикански концил, сви истински православни Хришћани треба да се благовремено сете какво је мишљење о римокатоличком папизму имао наш светло прослављени велики праведник, молитвеник и чудотворац Јован Кронштатски.

Ево како он, на пример, пише у својим Мислима о Цркви: „Ниједно исповедање Хришћанске Вере, осим Православног, не може Хришћанина привести савршенству хришћанског живота, нити светости, савршеном очишћењу грехова и нетрулежности, јер друга исповедања неправославних садрже „Истину у неправди” (посл. Рим.), помешали су ташто мудровање и лаж са истином и немају она богодарована средства очишћења, освештења, препорода, која има Православна Црква. Искуство векова, или Историја Православне Цркве и других цркава, показивале су то и показују са поразном очитошћу. Сетите се мноштва светаца наше Цркве, прошлих и садашњих времена, и њиховог одсуствовања, након поделе цркава, у другим неправославним црквама, католичкој, лутеранској, англиканској”.

Још једна потресна мисао Светог Јована: „Постоји мноштво одвојених хришћанских вероисповести, са различитим спољашњим и унутрашњим устројством, са различитим мишљењима и учењима, неретко противном божанственој истини Еванђеља и учењу Светих Апостола, васељенских и помесних сабора и Светих Отаца. Не могу се све оне сматрати за истините и спасоносне: неразликовање вера, или признавање сваке вере за једнако спасоносну, води безверју и охладнелости вере, лености у испуњавању правила и устава вере, охладнелости Хришћана једних према другима. „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас веје као пшеницу” (Лук. 22, 31). То је он, сатана, и начинио, и још увек чини – он је створио расколе и јереси. Строго се држи Једине, Истините Вере и Церкве: „Једна вера, једно крштење, један Бог и Отац свију” (Ефес. 4, 5).

            У чему је безгранично превасходство наше Свете Православне Цркве? „Православна Црква превазилази све неправославне цркве; прво, својом истином, својим православљем, сачуваним и освојеним крвљу апостола, јерараха, мученика, преподобних и свију светих; друго, што најистинитијим начином руководи на путу ка спасењу (то је раван, прави и истинит пут што на истински начин очишћује, освештава, обнавља посредством јерархије, Богослужења, Светих Тајни, постова); треће, што на најлепши начин учи да се Богу угађа, на најлепши начин води покајању, исправљању, молитви, благодарењу, славословљу. Где су такве молитве, благодарења и прозбе, тако дивно Богослужење, као у Православној Црви? – Нигде”.

Свети Јован Кроншатски силовито и убедљиво говори о ружноти крајеугаоног камена папистичке догматике – лажном учењу о поглаварству римског папе, као „непогрешивог намесника Христовог”.

Ево његове речи: „Ја сам с вама у све дане до свршетка века” (Мт. 28, 20). Сам Господ свагда је у Својој Цркви. Чему онда намесник – папа? И може ли грешни човек бити намесник Господњи? – Не може! Намесника царевих или Патријархових у неком граду може бити и бива их, а намесник, заменик Господа, Беспочетног Цара и Главе Цркве, никако се не може бити. Заиста, католици се варају. Опомени их, Господе, како су нелепи они који тако говоре и охолошћу опточени, као огрлицом.” Од тог погубног, лажног догмата, по мисли Светог Јована, происходи све зло папизма: „Најштетнија ствар у Хришћанству, тој Богом откривеној, небеској религији је поглаварство човека у Цркви, на пример папе, и његова тобожња непогрешивост. Управо се у његовом догмату о непогрешивости и налази највећа погрешност, јер је папа човек грешан, и страшно је ако мисли за себе да је непогрешив. Колико је грешака отровних, по човека душегубних, измислила католичка, папска црква – у догматима, у обредима, у канонским правилима, у богослужењу, у подлим, злобним односима католика према православнима, у хулама и клеветама на Православну Цркву, у поругама упућеним Православној Цркви и православним Хришћанима! И свему томе крив је тзв. непогрешиви папа, његово и језуитско учење, њин дух лажи, дволичњаштва, и свих недопустивих средстава ad maiorem Dei gloriam (за већу славу Божју).”

„Неопходно је припадати ЦРКВИ ХРИСТОВОЈ, КОЈОЈ ЈЕ ГЛАВА СВЕМОГУЋИ ЦАР, ПОБЕДНИК НАД АДОМ ИСУС ХРИСТОС. Царство Његово је Црква која војује против начала и власти и кнежева таме овога света, против духова злобе поднебесне, који на лукав начин чине организовано царство и војују крајње искусно, умно, вешто и снажно против свих људи, јер су добро изучили страсти и наклоности људи. Један човек не може сам да се бори; па и велика заједница, али без Главе – Христа – ништа не може да учини против таквих непријатеља – лукавих, мудрих, стално будних, који изванредно познају вештину свог ратовања. Хришћанину православцу неопходна је снажна подршка одозго, од Бога и светих ратника Христових, који су победили непријатеље спасења силом благодати Христове, као и од земне Цркве Православне, од пастира и учитеља, затим – од заједничке молитве и Светих Тајни. Таква помоћница човеку – хришћанину у борби против видљивих и невидљивих непријатеља и јесте Црква Христова, којој, милошћу   Божјој,   и   ми   припадамо.   КАТОЛИЦИ   СУ ИЗМИСЛИЛИ НОВУ ГЛАВУ, понизивши Једину Истиниту Главу Цркве – Христа; лутерани су отпали и без главе остали; англиканци такође; код њих ЦРКВЕ НЕМА; савез са Главом је прекинут, нема свесилне помоћи, а Велијар војује свом снагом, лукавством и све држи у својој прелести и пропасти. Много је оних који пропадају у безбожништву и разврату”.

А ево како дубоко и прецизно Свети и праведни Јован указује на први узрок зла у римокатоличком папизму: „Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле – лажни догмати, одатле – дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле – разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције (попустљивост); одатле – унакажавање догмата; одатле – фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле – устајање на познање Божје (II Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за већу славу Божју.” 

„Папе и паписти су се тако погордили и понели да су умислили  да  критикују  самога  Христа,  Саму  Ипостасну Премудрост Божју и (под изговором развоја догмата) у својој гордости, тако далеко дошли да су променили неке од Његових речи, заповести и установа, које не смеју бити промењене до краја света и века, на пример, реч о Духу Светом, заповест о Чаши Пречисте Крви Његове, Које су лишили мирјане, ни у шта не рачунајући речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође” (I Кор. 11, 26); уместо квасног хлеба користе пресан”. Та гордост и јесте извор безмерног фанатизма и убиствене мржње према свима који мисле друкчије, оних особина којима се папизам прославио током своје историје: „Мржња према Православљу, фанатизам и прогони православних, убиства – то је црвена нит кроз све векове живота католицизма. По плодовима ћете их познати. Зар нам је такав дух заповедио Христос? Коме се, ако не католицима, лутеранима и реформаторима увек може рећи: „Не знате каквога сте ви духа!“(Лк. 9, 55)?

Ево до чега је код римокатолика довела замена Христа папом: „Код католика глава Цркве уопште није Христос, него папа, и католици за папу ревнују, а не за Христа, и њихова ревност у вери увек прелази у страствени, човекомрзачки фанатизам, острвљени фанатизам, фанатизам крви и мача (ломаче), непомирљивости, дволичности, лажи и лукавства .”

У нашој православној Цркви, по мишљењу светог праведног Јована, чак и само богослужење нам стално напомиње наше духовно јединство са заједничком за све нас хришћане главом, Христом, што је потпуно нарушено код римокатолика и код протестаната, који су унаказили саму идеју Цркве.

Свети Јован вели: „Приликом сваког богослужења, домаћег, личног или заједничког, у духовном погледу православног хришћанина јавља се идеја, мисао о једном духовном телу, које је тело Христа, стуб и тврђава истине, чија је Глава сами Христос Бог.

Црква Христова састоји се од три поколења – небеског, земног и преисподњег, зато света земаљска Црква свакодневно, као поколење земаљско, заступа пред Својом Главом и моли за опроштај греха, оних који су умрли у вери и покајању да буду примљени у Царство Небеско – и као посреднике свог заступништва призива чланове Цркве Небеске и Саму началницу духовног назидања Цркве – Мајку Божју, да њиховим молитвама Господ покрије грехе њихове и да их не лиши Царства Небеског.

Нама, на земљи живећим припадницима Цркве Божје, врло је утешно да верујемо, да знамо и да се надамо да се духовна Мати наша, Света Црква, непрестано и даноноћно моли за нас, да се ми увек налазимо под Благодатном заштитом Самога Господа, Богомајке, Светих Ангела, Претече и свих светих. Код католика глава Цркве је папа, човек који греши (мада је неправилно проглашен непогрешивим) и, као такав допустио је много погрешака у Цркви Христовој, и самим делима таквим се показао, и сами појам о Цркви Божојој унаказио и оковао духовну слободу и савест хришћана – католика, излажући у исто време неправедном хуљењу и одбојности католика Православну Цркву, стуб и тврђаву истине. Код протестаната – Немаца и англиканаца – сасвим је изопачен појам Цркве, јер код њих нема благодатног законитог свештенства, нема Светих Тајни, осим крштења,  и  нема  (најважнијег)  причешћа  Тела  и  Крви Христове; нема поколења небеског – Цркве небеске: не признају свеце; нема поколења преисподњих – не признају покојне и не моле се за њих, сматрајући то ненужним.  Слава Цркви Православној! Слава Христу Богу – Најсветијој Глави, јединој Глави Цркве Божје на земљи! Слава Богу у Тројици, што ми нисмо похулили на Бога, нисмо признали и не признајемо за главу свете Цркве грешног човека!”

А ево како је свети праведни Јован Кронштатски гледао на све који не припадају Православној Цркви: „Благодарим Господа, који је услишио и услишава молитве моје, пред свеспасоносним и страшном Жртвом Христовом (Тела и Крви Христове) за заблуделе у вери велике заједнице, које се хришћанским називају, али које су у суштини одступничке: католицизам, лутеранство, англиканство и друге.

„Шта показује чин обраћења из разних вера и вероисповести и присаједињења Православној Цркви? Неопходност напуштања лажних вера и вероисповести, одрицање од заблуда, исповедање Истините Вере и покајање за све претходне грехе, обећање Богу да се чува и чврсто исповеда вера непорочна, да се чува од греха и да се живи у врлинама.”

Ево јасне и категоричке осуде сада тако модерног „екуменизма”, коју је изнео Свети Јован Кронштатски. Тај екуменизам је већ захватио све помесне православне Цркве.

Ето силног и одлучног одговора свим „екуменистима”, који под видом тобожње „хришћанске љубави” пропагирају истовредност и равноправност свих вера и конфесија!

У закључку би требало да наведемо, као једну очиту и добру илустрацију речи Светог Јована Кронштатског о „духу лажи” у римокатоличком папизму, повест о томе како су римокатолички жупници и фратри клеветали Светог Јована да је он, тобож, прешао у католицизам, па се тек онда прославио својом прозорљивошћу и чудима. Та клевета, без обзира на сву своју бесмисленост, понављала се и касније. Године 1932. у граду Вилну, у језуитском часопису „Ка сједињењу”, неки жупник Семјацки није се постидео да напише следеће: „Отац Јован Кронштатски је учинио много чуда док је био католик, али, кад се одрекао католицизма, сила чудотворства га је оставила”.

Ето како на ту фантастичну измишљотину одговара сам свети праведни Јован у својој беседи изговореној у граду Витебску, у цркви Светих Петра и Павла, 7. априла 1906год.:

„Веома сам желео, драги оци, браћо и сестре, да се са вама попричам овде, у вашем граду и храму, на славу Божју и наше Свете, беспорочне вере и Цркве, и на утврђење ваше на спасоносном путу. Зашто сам нарочито желео да причам с вама? Ево зашто: Живећи и служећи у Кронштату као свештеник ево већ педесет и прву годину, у последње време почео сам да примам много писама из западног пољског краја, нарочито гродњенске и вилненске области, која су писана, да тако кажем, у крвавим сузама, са горким жалбама на католичке патере, и њихове сараднике, лаике – католике, на прогоне православних с њихове стране и принуђавање православних, путем сваковрсног насиља, да пређу у католицизам, при чему патери без икаквог зазора савести клевећу мене да сам тобож прешао у католичку веру, да је и сам цар тобож постао католик и да свима заповеда да примају католичку веру. Тако несавесно клеветајући мене и цара, католици су многе православне сељаке принудили да приме католичку веру и наметнули им веру туђу. То ли је дух Христов? Не доказују ли тако патери да католичка вера у себи нема животне силе која покорава ум, срце и вољу човека да јој добровољно следи, и то да њени следбеници правомислеће људе привлаче само насиљем и обманом?

Драги оци и браћо! Ви знате моје чврсто пребивање и служење у Цркви Православној већ педесет година; знате, можда, и моју свагдашњу ревност за праву веру, знате за моје многобројне списе на славу Бога и Цркве Православне, и за многобројна знамења силе Божје, које се нису јавила само над православнима, него и над католицима и лутеранима, па чак и над Јеврејима и мухамеданцима, када су се они с вером обраћали посредништву мојих молитава. О томе сведоче новинске хронике и нелажни, праведни искази очевидаца. Сада сведочим и ја пред свима вама и пред Свевидећим Богом да и до сада не оскудевају код нас чуда исцелења. Значи ли то да је вера православна – мртва вера, као што клевећу католици? Не сведочи ли она стално о својој животности и спасоносности, о својој Богоугодности?

Не желим да за сведока свакојаких католичких лажи приводим непристрасну хиљадугодишњу историју: она је довољно позната целом образованом свету. Још је свеж спомен на злосрећну унију у XVII веку код нас у Русији: свежа је успомена на фанатичну мржњу с којом су католици уништавали правослаавне храмове у западном крају; памтимо сва ужасна срамоћења и изругивања на рачун православне вере и Православне Цркве и несрећних православних хришћана. Сада су се опет обновила времена уније. И то кад? Кад је католицима дата пуна слобода, слобода, наравно, не ради прогона Православља и православних, него ради узајамног мирног, братског живеља са православним суграђанима.

На почетку сам навео речи Апостола Павла о Цркви, као Телу Исуса Христа, и о Христу, као Глави Цркве, која је „пуноћа Онога Који све испуњава у свему” (Еф. 1,23).

Ми чврсто верујемо у ту једну Главу Цркве, и другу, видиву, главу, не можемо признати непогрешивом, јер се не могу служити два господара. Сасвим нам је довољна једна Глава, свеправедна, свевидећа, свемогућа, свеиспуњавајућа (пунота Онога Који све испуњава у свему). Та Глава управља нама, штити нас, крепи у вери Духом Светим, свештенодејствује, просвећује, спасава, води савршенству.

А ако хоће да виде славне и богопријатне плодове вере наше православне, укажимо нашим непријатељима на мноштво небеских орлова, који су са наше земље узлетели на небо, ка самом Сунцу Правде, на све наше свеце старе и нове, који су се прославили равноангелним животом, нетрулежношћу моштију и безбројним чудесима.

Закључићу тиме да се истина наше православне вере састоји у њој самој, у самој бити њеној, у њој је „да”, у њој самој је – „Амин”.”

За све оне који поштују нашег новојављеног угодника Божјег, светог праведног оца Јована Кронштатског, горе наведена сведочанства више су него довољна, поготову што се њихова истинитост и уверљивост потврђују самим животом и непристрасном историјом. Какво поверење после њих ми можемо имати према, на лажи утемељеном и лажју прожетом, римокатоличком папизму, док се он одлучно и свенародно не одрекне од своје погубне лажи и за човекову душу погибељних људских заблуда? Никаквих компромиса и никаквог општења с њим не може бити јер каква је заједница светлости и таме, каква је заједница правде и безакоња (2 Кор. 6,14)? Једини правилан пут у наше лукаво, сваком лажју и обманом испуњено време, је пут који нам показује наш велики праведник: „Бори се против сваког зла, тренутно га уништавај, војуј против њега оружјем свете вере датим ти од Бога, оружјем Божанске правде и мудрости, молитвом, побожношћу, крстом, храброшћу, преданошћу и верношћу!”

 

Responses

  1. Свака слава и Час нашем Господу Исусу Христу у јединству Свете Тројице: Богу оцу и Светоме Духу, сада увек и у све векова. Амин.
    Свети Јован Кроштански је велики Божији угодник и велики чудотворац.
    Све његове речи су речи ИСТИНЕ и у њему се лажи не могу наћи и зато као истинити Божији угодник и слуга, могао је велика чуда чини: Лечио је сваку врсту болести, истеривао је демоне из поседнутих особа а имао је и велико поштовње и углед и то не само у целом руском народу, него и код царева у Русији, а такође и иностранству.
    Као што каже Свети Јован Кроштански, да благодат Духа Светога нема, код католика, протестаната и англиканата, и то, што су у име Исуса, јер су користли лаж и силу, а са преваром су преводили људе у католичку веру и у име Христа позивали народ и служили мисе, па су ипак заваравали верни народн да имају спасење, а шта да кажемо за друге вере, које немају никакве везе са Христом и ТВОРЦЕМ НАШИМ – БОГОМ?
    Из речи нашег Богоугодника Светог Јована: Екуменизам је све јерес исто као што је казао и наш Ава Јустин Поповић., јер хоће све вере да уједине у једну веру и без БОГА, и да тако унаказе Православље и да на тај начин, да Православље одбаце од Бога и да народима у свету заведу НЕВЕРЈЕ, што је жеља сатане.
    Ја би желео да се сви људи свих нација и народа спасу и да их Господ све помилује, али Господ их је и све ПОЗВАО. и сада који му се одазову и прихвате ИСТНИТУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ, КОЈА ЈЕ БЕЗ МАНЕ, биће спасени, а који остану у заблуди, и верују речима прелашћених људи, кроз којих говори сатана, па и ако желе спасење, по моме мишљњу, а како ја знам речи Господње, неће имати спасење, без обзира што се они моле БОГУ, јер њихов Бог није у ИСТИНИ И ПРАВДИ него у лажи, а то је сатана
    Љубиша.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: