Сагледавање минулог

Грачаничке страже Истинољубаца и Исповедања пред Патријаршијом 

 Сагледавање досадашњих збивања

Милошћу Божијом, за ову годину, мала битка је саборно добијена за православне. Јер да је било по плану воље непобожних људи из државних власти, „Колубаре-Ровни“, „Хидротехнике и „Завода за „заштиту“ споменика“ биланс њихових радова био би данас следећа: преорана(оскрнављена) унутрашњост Светиње Грачанице а гробови са костима Предака наших унаоколо Цркве раскопани и похарани од стране радника „Завода за „заштиту“ споменика“ – плус – сва природа около самог Манастира била би од стране дрвосеча и багера „Колубаре-Ровни“ и „Хидротехнике“ уништена.

…Манастир обесвећен и осрамоћен споља и изнутра, без лепоте и без богослужења, и без природе унаоколо…

И све ово било би јер је и свештенство и мирјанство православно устукнуло пред силама овога века и прећутно се помирило са дејствима њиховим, лажући себе да ће само епископ Лаврентије који је све ово „драговољно“ потписао још 2002 – „сам одговарати“!?

Реалност:

Појави се малобројно стадо Христово са „наоружаном пратњом“ молитава неколиких великих духовника СПЦ које се не помири са оваквим безбожничким стањем ствари и почне(својим лептама) стражарити око Светиње. И, шта се дешава: незнабошци у свим медијима их етикетирају називима верски вандали, фанатици, циркусанти… а већина православног свештенства и верника их назове секташима… Машала…

Браћо, да је џамија у опасности муслимани би, буквално, побили досад мноштво насртача, а Православна Светиња, ево, вапије, а свештенство нити жели да чује, нити да се потруди наспрам финансијера овога века, нити да народ пробуди, нити да, пак, икоме допусти да штогод покуша.

Да ли „секташи“ бране имовну СПЦ(?!?)… јер нисмо је запосели и чували за себе, већ, данима, с Божијом помоћју и Благословом, долазимо издалека да молитвено стражаримо, да урадимо оно што можемо, да покажемо жељу за Светињом и скинемо са себе одговорност неактивности у одбрани Светиња и одговорност неисповедања Православног Бога нашега.

Тужна вест

Авај, ево, буквално, овога тренутка нам саопштавају страшну вест, да се и садашњи актуелни генерални директор „Колубаре-Ровни“ упокојио од рака(ово, је, о, туге и неразумља, ово је већ други или трећи директор „Колубаре-Ровни“ који умире од исте страшне болести откако је брана започета над Светом Грачаницом). О, моћници овога света, уразумите се, научите се судије земаљске, смилујте се и над нама и над душама својим и схватите да је Грачаница Чудотворна Светиња дата нам од Господа ради лечења и вечног здравља а не да се над Њом исмевају којекакви копачи, дрвосече или туристи, јер воде за пиће и остале потребе Бог је дао довољно за све, а ми управо хоћемо више воде због својих плата, положаја и угоднијег живота овог на уштрб Чудотворног лечилишта душа које нам је Он Сам даровао… проклињући тако сами себе и све своје…

Властодржци, ма и не били побожни, бар се зауставите пред Светом Грачаницом; свештеници Божији где Вам је и у каквој опасности Светиња Божија сада; народе Светосавски ако ти устрашени или заблудели духовници не дају „благослов“ да штитиш Светиње Божије, знај да те заповест љубави према Богу и Светињама Његовим, не само благосиља, већ обавезује да по својим моћима прискочиш у помоћ Ономе коме верујеш. Рећи ћете „Богу не треба помоћ“, јесте да не треба, али нама ваљда треба помоћ Његова коју нам даде у виду Грачанице, треба нам, ваљда, Љубљени Бог наш, требају нам вољене Светиње Његове… ваљда… Ако не искажемо своју жељу ка Њему због чега би Он чувао Дарове Своје које нам је подарио, и због чега би нас убудуће штитио – када би Га желели само на уснама а срце да нам је(на делу) далеко од Њега?!?

Молимо Вас да ревновање Ваше не посустане

Пошто нам је овај сајт једини доступан медиј у општој харанги против нас малобројних стражара Грачаничких, молимо Вас да не посустанете с времена на време посећивати овај сајт, јер нити знамо да ли им је ова сезона радова при крају(као што наликује), нити, пак, када тачно нова сезона на пролеће почиње… проклети нови српски спорт – сезона лова на Светиње Божије. Уколико добију неки прилив новца који ових дана ишчекују, новости ће овде, нажалост, бити све до снега, а уколико је близу крај сезоне онда, у новој години, треба пазити на овај сајт нарочито од марта па надаље.

Молимо Вас пре свега ако нам можете помоћи у долажењу на Грачаничке страже лично, и то,  нарочито у новој години, – уколико нам Господ и пре не поможе. Молимо Вас да по својим моћима ревносно пратите дешавања на овом сајту и хитро их ширите свима којима можете. Молимо Вас да не заборавите овај сајт иако зими нећемо тако често додавати садржаје – јер није циљ да се навађамо на интернет већ само на оно што је од свеопште важности. Рецимо, штампана Православна књига је благословена а виртуелни интернет има оправдање само у случајевима информативне блокаде и неслободе медија, дакле ради обавештавања у данима гоњења а не ради изучавања у доба мира. И све ово, пак, не толико ради информисања и позивања у помоћ верних, већ нарочито ради изножења на светло јавности притајених злочина безбожних. Јер мало верних се од исцрпног информисања усуђује и сами доћи до Грачанице ради припомоћи, али, притом, погледајмо колико се моћници овога века боје јавности(чујемо да се у „Колубари-Ровни“ нарочито ових дана брину о регуларности пословања бојећи се обнародовања сви досадашњих мегало махинација и крађа, такође, остаје да видимо, хоће ли у току зиме, како су се бусали и из „Колубаре и из „Завода“ одлучити на покретање кривичних поступака против монаха Антонија).

У Богу нам је сва нада да ће Он на крају помоћи – наравно – што би рекао Патријарх Павле: „ако буде имао коме“. А да би Бог имао коме помоћи сачувати Грачаницу морамо Му ми православни показати то својом радосном пожртвованошћу по мери својих моћи у сфери одбране Светиње.

Истинска брига за лечење рана Цркве које Јој сами Пастири наносе

Све ово што рекосмо за угрожену Светињу Божију Грачаницу још и више се односи на угрожену Србску Православну Цркву; – у Којој епископи направише страшни раскол, па га, што је најстрашније, сада гурнуше под тепих („кажу нема потребе да се одржи јесење заседање Сабора епископа јер је стање у Цркви мирно“); – у Којој већина епископа, диктатом, уносе иновације у Учење и Богослужење Цркве савршено безосећајни на то да ли је то по Светим Оцима и да ли ће их сав народ прихватити или не, (тј.да ли ће стварати расколе у народу или не), све, сматрајући своју самовољу једином благословеном а све који јој се не покоре у „проклете секташе“; – у Којој неки властољубиви епископи који су се угурали у све главне структуре власти СПЦ – љубе древне анатемисане јеретике а мрзе домашњу браћу своју, и што је најгоре глобалистичким екуменизмом представљају Откривену нам Истину Божију – Свесвето Православље наше као духовног заједничара са многоликим човеко-демонским лажима незнабожачких и јеретичких религија; у којој насупрот вољи свега србског Православног рода наново и наново свејеретика папу у Србију за 2013 призивају… мир овога света граде многи епископи србски Цркву своју тиме разграђујући… међутим, Светлост Једина сија у тами – „и тама је не обузе“, па макар тама присвајала себи име Светлости.

Дакле, браћо, по моћима, пред Светом Грачаницом молитвено стражаримо према потреби, а сваке суботе од 12 часова молитвено сведочимо о лукаво скриваним злоделима епископа којима се ране Цркве све више позлеђују, и које не само да не желе лечити већ их (тактички) теже на „миру“ продубљивати. Тај мир није Христов, а и нас ако ли нема на оваквим исповедним делима којима се указује на прикриване ране Цркве које јој чине они који су задужени да је и сами чувају, да ли смо и ми Христови, или: „ови људи приближавају се к Мени устима својим, и уснама поштују Ме; а срце њихово далеко стоји од Мене“(Мат. 15,8)! А, речено нам је и кроз Светог Златоуста „бољи је рат него безбожни мир“. А Хришћански рат непрестани на земљи је управо сведочење Истине наспрам лажи, то је победа наша – сведочити Истину, непрекидно и до краја – како не би имали ни мало удела у развијању овог безбожног издајничког Истину-убиственог мира.

Ни помислили нисмо, ни пред Патријаршијом ни пред Грачаницом да ћемо само својим трудовима нешто постићи, већ смо се појединачно и саборно радовали што са себе и своје савести скидамо одговорност у развијању овог анти-светоотачког зла које се пропагира са „места светог“. Радосни смо што се трудимо испунити чинити оно што смо дужни и моћни чинити када се Светоотачко Православље притајено негира и обезличава – знајући да ће нам Господ помоћи јер, ево, показујемо да заиста желимо, а, опет, и претужни смо што нас духовни великаши и сабраћа не познају нити разумеју истрајавајући у самовољама својим. (Да ли је самовоља долазити годину и по дана на молитвена окупљања пред Патријаршију или брига за Цркву, разумите, о епископи наши, самовоља би била одвојити се од Вас, прогласити Вас за отпале и разићи се формирајући сопствене организације. Међутим то код нас не бива, већ, управо, Самовоља је ова прикривена несаборност Ваша, где влада принцип Вашег „мира“ – „не дирам те не дираш ме“, а ако ли моћници нареде или Вашој „саборности“ засмета по који „мањинац“ – тада, шутнућемо „брата“ као зарђалу канту: „у име црквеног реда“ и „бога“; самовоља је уводити реформе у Цркву у којој се по речима аве Јустина „Свето Предање (правила побожног живљења верних) развија и освећује увек унапред а никада уназад“ (никад уназад, уназад је дрска реформа и неверје да је Црква оно што је досад примила – то и осветила“; самовоља је уводити вернима Христовим епископски клерикализам, војнолику диктатуру – насупрот речима Господњим „који хоће од вас највећи да буде, нека буде свима слуга“ – то је срамота и проклетство самовоље, а не народ који више верује науци и смирењу Светог Саве него голој и осионој униформној власти Вашој.)

О, епископи србски, чим се пробудите штитити Свето Предање које Вам на чување оставише Православни Светитељи наши и штитити најчудотворнију Светињу Грачаницу од поругања типа скрнављења или премештања или потапања, „секташи“ ИстиноЉубља ће Вас оставити на миру, и то, у Христовом – а не самољубивом – Миру.

Ако у нашем труду има добрих помака Слава Богу, а ако их још нема – биће их јер се трудимо, не за себе и за своје, већ за Црквено и то са Благословом Светитеља Његових чије речи смо свиправославно крштени обавезни по слабашним моћима слушати и примењивати. Тако се и у наступајућој години, години када јеретике папске церемонијалним представљањима желе народу верном приказати као своје по вери – све, како би Ниш 2013 успео као глобално-папско омађијавање Срба, у години када се на Свету Грачаницу од самог пролећа овог најављују „ударничке акције“ – са основном надом на Господњу помоћ, додатно се надамо и да ће се многа успавана или уплашена православна срца ободрити на исповедање Православља и брањење Светиња Његових – тако и нама Господ помагао!

ИстиноЉубље свима Вама

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: