Против „геј-парада“

Против „геј-парада“

 

Драга, у Православноме Христу, браћо и сестре, помагао нам Господ Бог у свим искушењима која нам са свих страна данас надиру као водене бујице које теже потопити и сам древни Светосавски дух нашега народа. Али, бујице које су, ипак, последица пљускова наших личних и свенародних греха, а истовремено и духовни испит наше опредељености за или против Јеванђеља Христовог.

Једна од најопаснијих таквих бујица, која ових дана наново прети давити многе незреле, наивне и лакомислене ближње наше, је, управо, и упорно инсистирање ове незнабожачке масонске антихришћанске државне власти, милом или силом, на организацији нових срамних и саблазних, тзв. геј-парада.

Стање по том питању је веома ургентно са обзиром да се на ТВ Б-92 све чешће емитују и реемитују емисије које пропагирају ову јавну промоцију скарадности (готово сваке ноћи се реемитује емисија која пропагира мужелоштво(хомосексуализам) и отворено најављује нову параду на јесен „кад прођу врућине“ у Београду).

Нико не позива на насиље против икога, али нико нас, Православне слуге Христове – потстакнуте и гоњене огњем унутрашње јеванђелске савести и одговорности „да ће као они који више знају и схватају више пред Господом и одговарати“, нико нас ни не може спречити да својим душама и телима у миру покушамо спречити ову нову пошасну јавну саблазан, коју нам пагани (хришћанске спољашности) са тронова масонских структура власти, наше, уистину, поробљене отаџбине, теже наметнути.

Морал је потпора Храбрости, а Права Вера и моралан живот по Њој потпора је и храбрости, али и што је најважније, вечног здравља душе која на земљи не преза, нити се веже ни за шта трулежно, већ, овде и сада, живи вечним животом, и појединачно и општенародно. И појединачно, као Лазар Свети, и општенародно, као све телесно способне мушке главе и молитвена женска срца која за Христа пострадаше на Косову. Пострадаше, и опет би и опет, само да могу, безброј пута Христа ради и потомака својих са Небеса учинили исто. У Правој Вери је Љубав, а у Љубави вечно спасење.

Све што је изван, управо поменутог, гордост је и самољубље. Самољубљем и испуњавањем својих страсних жеља су ови парадери дошли до тог ступња ођавољености да ту своју скарадну параду сматрају за нормалну. Али, добро пазимо, јер самољубљем и самозадовољством својих личних земаљских ушушканости и нама Христовернима прети опасност да се усличимо онима првима, уколико би због свог „личног мира“ пренебрегли пред Богом обавезу Љубави да се оволиким јавним саблазнима и хуљењима на Христа и Јеванђеље свецело супротставимо.

Не дао нам Бог  такав самољубиви неутрални дух, који нас можда неће одвући у толике дубине тог антихришћанског мора неверја и прљавштина као поменуте парадере, али нас засигурно неће ни држати над водом не потопљене. Другим речима „онај који може помоћи у борби за Истину Божију а не помогне – тиме помаже лаж“, како рече Свети Златоуст српски Николај.

„Све за Христа а Христа низашта“, јер је Христос једини Извор вечног живота, вечне чистоте, радости и љубави, а све остало су кратковремени, украшени, лажно представљени као неприкосновени, извори од којих се све више страсно жедни и који мамећи садањим угодностима заводе ка својим беспућима. Све ово непријатељи наши знају, зато нас и желе поробити нечистотом, пропагирањем јавних страсти, како би нас духовно раслабили и, смутили од смелог призивања Господа Христа у помоћ, и тако одвојили себи у слугерањство поробивши нас са све нашим будућим покољењима. Јер раслабљени духом не може бити добар васпитач и учитељ деци својој.

Са молитвом ка Господу будимо приправни, ми Православни који смо свесни дубине овакве наново придолазеће саблазни, да одговоримо на позив сопствене савести да се душама и телима јавно испречимо на путу, ђаволу и његовима, планираног саблазног паганског славља. Да се испречимо на путу пропагирања јавне антијеванђелске науке „новог морала“ – ако ли смо, уистину, слуге јеванђеља Христова, духовна деца Светога Јована Крститеља који је, знајући колико је зло јавни неморал, јавно разобличавао саблазна дела цара (чак, иако незнабошца) речима „не можеш ти имати жену брата свога“. И то, без страха и обзира колика се демонско-људска сила нарогушила на Христа и на нас, јер ми знамо да су ово само пролазни поразни резултати, да је само Он крајњи Победник и Судија. А да би ми били у Дан Онај на Његовој страни, време је да дела Вере пројављујемо сада докле је наш испитни рок овоземног живота  још у току. Јер Вера Православна вечно спасава душу, али, да ли је Вера истински у нечијој души, печат су јавна дела Вере нарочито онда када је Она јавно срамоћена, од свесних или несвесних богобораца.

„Ако је Бог с нама ко ће против нас“ – па макар ђаво објединио и читав многољудни свет и све демонске легионе своје са све њиховим кушалачким, али привременим, наукама и оружијима. А Господ Бог ће бити навек са нама ако ли ми гордошћу и неверјем не окренемо леђа Њему и Његовом Јеванђељу када Га срамоте или Га притајено покушавају, као овде, лукаво мењати, све привидно у „име праведности и бога“.

„Издајници стари и злотвори млади,

обоји су сада (вечно) у истој паради;

велико је добро у Ономе веку,

 што млеко и отров заједно не теку“.  

                 

  Сећајући се увек ових Светих речи Светог Владике Николаја, (из богослужбеног канона Јасеновачким новомученицима), трудићемо се овде на Истинољубље.цо.нр обавештавати Вас и о организовању складног Православног молитвено-делатног отпора могућој новој парадној промоцији овог општешкодљивог духовног отрова, како би вечно јеванђеоско Православно Млеко Христово било доступно и нама и свима потомцима нашим ради спасења душе, а посредно и свима људима уопште. Амин, Господе руководи, помози и у Православно Спасење Вечно све нас уведи!  

Advertisements

Responses

  1. Пошто се име „tito-partija“ никако не уклапа у дух овог Православног сајта а такође ни промо-геј атеистички коментар који си написао – бришемо ти питање али одговор ћеш добити. Педерастија није наследна болест, свака се душа рађа чиста од страсти али родитељи су ти који ће у своје дете посејати семе страсти још док је мало. Педерастија је највиши ступањ страсти блуда, али ту су још и остале демонске страсти: гордост, сујета, туга, униније(чамотиња), среброљубље, стомакоугађање и гњев. Дете се васпитава још у утроби мајке, рађа се са урођеном Божијом савешћу и осећајем шта је добро а шта грех, док родитељи и касније демони и нечисте помисли- нуде детету прихватање огреховљености и страсти. Међутим, негде од 14-15 године живота сваки човек постаје духовно зрео да сходно савести преузима и свесно чини и одговара за грехе своје. Свака непокајана и против Христа Бога уперена страст је богоборство, тако да данашња масонерија и педерастија и јесу у основи борба против Христа и Заповести Његових. Човек се неће оправдати ако није Бога тражио и једини спасоносни пут Његов Православни пронашао, не знање је грех незаинтересованости и самољубиве самодовољне гордости и умишљаја да све знамо и грабимо за себе. Педерастија је болест, треба се духовно лечити покајном учешћу у Светој Православној Цркви, док према болесницима треба имати милости. Међутим, основни проблем настаје антихристови масони данас хоће болест представити за нешто нормално и, под видом борбе за заштиту болесника, промоишу болест како би се што више раширила у народима, јер они знају нешто што је и демонизовани масон Тито знао- што више народ морално упрљају праве од њих раслабљене и несигуне духовне инвалиде којима је лако владати(што је основни циљ свег глобализма, капитализма, комунизма, екуменизма, демократије и свих њихових антихристових операција тровања душа људских). Човек је створен Духом Светим чист од греха као и сва створена природа, међутим, за разлику од природе има слободну вољу да се овде определи за Бога или ђавола, за добро или зло, за врлину или грех,, за љубав или самољубље… Што више грешећи без покајања човек уноси сметње и у функционисање Богом даних закона природе, зато ће и бити све више аномалија у природи међу свм живим бићима, али и поремећаја природних сила- све чешћи земљотреси, поплаве, суше… Све се лечи православним појајањем, све се више пропаст Божијег поретка призива умножавањем непокајаних греха. Откако се покренуо развитак науке- развијали смо страсти а не врлине, зато духовна погибао све више прети целом свету, а уз њу увек иде и физичко страдање, јер човек је на земљи краткорочно само да се испита воља његова коме тежи вечном Христовом смиреном Рају или бунтовном самомучењу демоском у Паклу.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: