! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Утисци са посете Истинољубаца руском амбасадору А. Конузину

Покајање је Свеизлаз из злог окружења

…али, за покајање, народ мора бити упознат са истинским стањем ствари – у себи и око себе 

Монах- немонах(како Ви воља) Антоније и брат Ранко  Гојковић дописник Руске  Народне Линије –  два сабрата Истинољубља, били су данас на пријему код његове екселенције амбасадора руског г. Александра Конузина поводом поновног отпочињања градње „ратне пруге“ Ваљево – Лозница преко остатака Светог манастира Градац у Ваљеву средствима руског кредита.

Повод састанка био је предочавање г. амбасадору реалног стања ствари у случају злоупотреба и махинација државних власти кроз фингиране пројекте употребе могућег руског кредита о коме се ових дана одлучује, нарочито у случају градње нове, у народу познате као, „ратне“ пруге преко темеља и осталих Светиња манастира Градац, великим делом затрвеног градњом фудбалског стадиона Крушик у Ваљеву. Г.Амбасадору је предочено и да се постојећа пруга Београд-Бар на домаку Ваљева прешла директно преко Светог Олтара још једне средњевековне Светиње – наспрам манастира Ћелије, као и да је погубно урушила археологију поменутог Манастира Градац, кога са новом пругом желе завршно дотући и обезличити најстарије археолошко налазиште корена Православнога србскога народа.

У једном моменту, после  изношења страшних чињеница и за манастир Градац, али и за Грачаницу коју истом демонском умешношћу превара и злоупотреба желе потопити у акумулацији Стубо-Ровни, осећајући да има услова за помоћи нам а истовремено и свестан колика је сила непријатељска, амбасадор је у једном тренутку узнемирено рекао: „Па немојте од мене тражити да ја легнем на пругу“! На што му је брат Антоније рекао: „Ма, не, Ваша екселенцијо, то ћемо ми, а Ви само учините оно што Ви боље можете“. На што су се сви насмејали.

Амбасадор је, наравно,  рекао да ће учинити све што  је у његовој моћи – колико ће то бити, не знамо, али из самог утиска са коликом нас је пажњом и активним коментарима саслушао, верујемо да ће се потрудити. Ако ништа, Истина, омиљена србској души, је на нашој страни, и сада је само потребно видети како да се она благовремено и благопријатно посведочи, како да таква допре до шире јавности, до народа нашега. А када народ види каква су се све злодела вршила и врше у име његово и када то упореди са казнама која је на својој кожи искусио – схватиће да је пут покајања једини пут, и тада је већ помоћ Божија ту и победа наша неће задоцнити.

Пауза стражарења код Свете Грачанице се од Истинољубаца ове зиме мора нарочито искористити  да се срж битке пребаци даље од самих храмова и Грачанице  и Градца, на поље ширења информативне проходности, јер овде се не газе само Божији закони, ни само људски закони већ, чак, и „европски (им) закони“.

Надамо се да ово амбасадорово обећање неће бити „лудом радовање“ и да ће потреба за Православном одбраном и сведочењем, и  испред Владе, и испред Амбасаде, бити излишна, и да ће се сада, када се још  дорађују пројекти који се кандидују за руски кредит исти бити напокон усклађени и са Божијим законима и Предачким аманетима и са верским осећањима Православнога србског народа који још увек душом дише а не само телом.

Пошто смо већ  данима покушавали ступити у везу и са, за све ово одговорним, министром Мркоњићем, није нам велико разочарење што га ни данас нисмо пронашли. Наставак, наравно, следи, јер ако за тренутак заборавимо на корумпираност власти, ипак, нас нешто потакне да га ипак пронађемо и на сва ова почињена и планирана безакоња упозоримо. Једно је кад неко греши несвесно а друго, не дај Боже, свесно, тако ће и опомене схватити а не пренебрегнути, и надамо се заједно са целим народом освестити – да не ратујемо више против Бога и Светиња Његових!

Нису непријатељи нагрнули на древно Свето Ваљево без разлога. Јер 5 великих рана које су нанете овоме крају од самих домашњих становника – вапију на Небо за правдом, а народ, не да се не каје за то, већ би сада да нанесе и шесту – смртоносну рану душама својим и закону Божијем. Прво – небрига и допуштање потапања Чудотворног манастира Грачанице и скрнављење Светиња Његових; Друго – зидање носећег стуба железничког моста насред пронађеног Светог Олтара непознате Светиње надомак ман. Ћелија; Треће – минирање и растурање Светих темеља манастира Градац градњом фудбалског терена и опет, пруге Београд-Бар; Четврто – градња комунистичког спомен парка са спомен-идолом Стефана Филиповића „обележја града Ваљева“ на непрегледном гробљу србских јунака мученика из Првог Св. рата; и Пето – срамоћене и затирање масовних гробница србских мученика у насељу комунистичког назива Пети пук такође са зидањем спомен парка, масонског споменика са „вечним пламеном“ и зидањем зграда преко светих покојника мученички скончалих, и по смрти, ево, мучених и срамоћених… мало ли је Божијег трпљења браћо нема…

Потом смо при  сусрету са једним од највећих српских искрених археолога данашњице чули, отприлике, и ове његове речи: „Завод за заштиту споменика културе је институција смишљена не да истражује и подржава Истину, већ да научно образлаже и подржава жеље моћника(читај масона)“. Познати стручњак се обрадовао нашим трудовима и указао да је народ , тј. ширење истине у народу о локацији манастира Градац и злоупотреба у случају Грачанице, једини пут победе истине над лажју, која, када се препусти сенци – силније буја.

Овоме неизоставо треба придодати и главни смисао свих наших народних вратоломија – покајање или не! А покајање има свој битни узрочник у спознаји Истине и кајању због удаљавања од Љубави Њене, али и конкретна дела која сведоче о искрености покајања. Волим – је само реч и периодични трептај површних осећања, али, потајна, само Бога ради, жртва ради вољеног – е, то, је Љубав – Она Љубав Која је знак распознавања добра и зла, јер, и Сам Господ воли да се сви људи спасу… зато нам је и подарио ове небеске лествице Светиња Његових у којима се Он Сам Литургијом нуди на покус вечности Његове… а не за сировину капиталних инвестиција овог кратковременог, грамзивог и острашћеног света…

Дакле, Браћо, у Име Божије и Светиња Његових, нека свако, колико год могне – у смирењу припомогне  у ширењу ове истине о пригушено уништаваним Светињама Божијим међ родом Србским – тако и нама свима Господ вечно помагао!

Истинољубље свима Вама!