ПРЕОБУКА – Свети Владика Николај

Свети Владика Николај

ПРЕОБУКА

„Покајте се, јер се приближи Царство Небеско“

Покајање је почетак свих почетака у духовном животу. Духовни живот правилно почиње само она душа, која почиње са кајањем. Правилно почети, значи половину свршити. Зато и Претеча и Спаситељ почињу своју проповед, позивом људи к покајању. Покајте се!

Нека и теби то буде правило, проповедниче – где год дођеш да јављаш науку спасења, прво говори о покајању и позивај душе на покајање. Ако тако не учиниш, личићеш на сејача, који баца добро семе по сваком корову. Покајање је као преобука. Свак ко хоће да изађе пред лице царево, свлачи прљаву кошуљу и облачи се у чисту. Иначе ће бити отеран испред цара /види Мат. 11, 1/. Зашто се православни народ преоблачи у недељни дан? Јер излази пред лице Цара над царевима.

Душа потребује преобуку чешће него тело. Јер се душа брже и чешће прља него тело. На пример: душа може да се упрља од безбођних мисли и нечистих жеља. А такве прљаве мисли и жеље падају на душу човекову, као нњвидљива прашина сваки дан. Зато је хришћанину потребно сваки дан чистити своју душу, преоблачити је. Та духовна преобука, врши се кроз покајање.

Проповедник треба да очекује три врсте људи, који ће одбијати покајање.

Први ће рећи, да их је стид мењати свој грешни начин живота и издвајати се у томе од својих сродника и суседа. Њима треба говорити о Суду Божјем. Неће вам, реците, помоћи на Суду Божјем ни сродници ни суседи. У ономе свету другачије је сродство и другачије суседство од овога на земљи. Тамо се душе групишу пред делима својим у овом земаљском животу.

Други ће рећи, да их је страх ступити на пут покајања. Тежак је, веле, мучан је. Не могу издржати. Њима треба говорити о милости Божјој, која је близу свакоме покајању. Оно што се људима чини немогуће, Богу је лако. Говорити им да је њихов страх неоснован и глуп, као страх мале деце, који плачу кад их мајка хоће да окупа и преобуче, а онда се задовољно смеју.

Трећи ће рећи, да они немају зашто да се кају. Рећи ће, да они немају никаква греха на души. Међутим, сва им душа заудара на грех; али они не осећају рђав задах своје грешне душе. Таквима треба говорити о греху, као највећем тајном злу, које постепено убија човека. Говорити им треба о узроцима греха, о врстама греха, о множењу греха и о последицама греха, које човека неминовно постижу у овоме и у ономе животу. Ако проповедник буде освему овоме размишљао с молитвом Богу и ако буде овако поступао, имаће успеха. И осетиће небеску радост у срцу, кад успе бар једнога грешника да приведе к покајању.

Само нека проповедник бодро пази на што чешћу преобуку своје сопствене душе. Тако ће примити двојну награду од Господа: због чистоте своје душе и због покајаног грешника, кога је он приволео да се преобуче.

Ово је савет који носи назив – преобука.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: