! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Недељник „Време“: Земаљски и Божији закони

Иако су многе важне изјаве Стражара Грачаничких изостављене, ипак Вам препоручујемо чланак из новог броја Недељника „Време“, јер иако не приказује сушту истину оно, бар, умногоме, разоткрива посвуда пропагирану лаж по овом свеправославном питању:

Ваљево: „Одбрана“ манастира Грачаница

Земаљски и Божији закони

„Верници“ , окупљени око монаха који је искључен из Цркве, отерали археологе са локалитета манастира Грачаница, онда све затрпали, посејали траву и посадили цвеће. И још , уклонили заштитне најлоне, јер се Срби не сахрањују са најлонима.

Има двадесетак година како је одлучено да се двадесетак километара од Ваљева, према Бајиној Башти гради брана „Ровни“, за истоимену акумулацију која би водом снабдевала Ваљево, Мионицу, УБ, Лајковац, Лазаревац, те будућу термоелектрану Каленић. Толико трају и радови, брана, висока 75 метара, урађена је, предстоје радови чишћења дна будућег језера на површини од 320 хектара. За радове задужено јавно предузеће „Колубара“, до сада све коштало 70 милиона долара , веле треба још 9 милиона. Планирано да пуњење бране почне следеће године, и да то траје годину дана. Важно за тему је да је 2003. године епископ шабачко-ваљевски Лаврентије потписао Уговор о размени непокретности са ЈП „Колубара“, којим је ово предузеће постало власник парцеле на којој је Црква Грачаница, која се налази на месту будуће акумулације а црква је добила нову парцелу на недалеком брду у Тубравићу. На том плацу СПЦ је добила нову цркву са пратећим зградама.

Међутим, што је опет важно за причу, 2006. године је шабачко-ваљевска епархија подељена на две. За епископа ваљевске епархије постављен је епископ Милутин, који је пре коју годину издејствовао да се цркви у Грачаници врати статус манастира. Исти епископ, који није примио нову цркву у Тубравићу, не једном је изјавио да никада не  би могао прихватити идеју о рушењу и потапању Грачанице.

Ево још увода, летос је ЈП „Колубара“ , што је по закону обавезна кад су културна добра у питању, ангажовала Завод за заштиту споменика културе из Ваљева да обави истраживање у манастиру Грачаница, да би се после тога рекло каква је његова судбина. Археолози нису ни изашли на терен, а по Ваљеву су се појавили плакати Православног братства Истинољубље са поруком, „буди се Ваљево- да не би вечно уснило“. Са плаката се позива народ у помоћ да „сачува Грачаницу од скрнављења, рушења , или лукавог премештања, које демонске силе преко заблуделих људи врше“. Кад су археолози изашли на терен изашли су и грађани, предвођени бившим монахом Антонијем у мантији, који су се противили радовима. Завод за заштиту споменика тражио заштиту полиције, која одговорила да не може да је пружи, јербо Решење о извођењу археолошких радова у Грачаници нема печат министарства културе о извршности. Дошло до тога да су „верници“ физички извукли археологе из откопаних гробница, да би исте затрпали, а потом посејали траву и посадили цвеће. Јавила се и Епархија ваљевска, након што су се жалили монаси да им је угрожен опстанак од групе људи (тзв. верника) који су увели беспоредак који је пореметио манастирски ритам живљења, саопштавајући да је овакав начин одбране Светиње непримерен, те да не може да има благослов игумана, нити иза оваквог начина одбране стоје епископ и епархија … Због немогућности нормалног рада археолози су напустили локалитет а они који себе називају Грачаничком стражом су свакоднево у манастиру.

СВЕ СЕ ТО МЕША: Ајмо на разраду: репортер репортерски прође брану високу 75 метара, старим путем за Поћуту, дође до манастира. На лицу места Црква, монашка кућа, око Цркве гробови, надгробни споменици. На лицу места и три мушкарца , и три повезане жене, спремају се за Литију око Цркве. Како монах Антоније не био ту, суботом у Београду протествује испред Патријаршије, да све објасни понуди се старији седи човек презимена Дражић. Преко два месеца у миру и достојанству, у Богородичном правилу, обилазе око Цркве и моле се да се древни храм Светог Архангела Михаила спасе од рушења, премештања, или потопа. Највећи стручњаци кажу да је брана непотребна, поготову кота од 364 метра надморске висине, јер би вода прекрила Цркву и била би 14 метара изнад Крста.

Никаквих проблема нема, археолози су почели радове, молили смо их да ништа не дирају, све је ово скрнављење и у функцији рушења и потапања Цркве. Много јачи стручњаци су рекли да је Црква из доба Немањића, ископана три слоја темеља, нису утврдили време градње. Па какви су проблеми? Они ископавају гробове, ископали су ров дубок два метра и ту је земља са иструлелим телима монаха, то су они почели да сипају уреку , река одлази у Јабланицу , Јабланица у Колубару , све се то меша са смрдљивим муљем из канализације, прах монаха се меша, нико нема право да то скрнави.

Ни са ким се они не сукобљавају, археолози се са њима сукобљавају, они само нису дали да ваде и кости, донели кутије, побацали су им кутије, кад су отишли узели њихов алат, колица, лопате и све то затрпали, за неколико сати закопали, као да их је било сто, а радило само десетак људи. Археолози су били преко костију ставили најлон, а они су извадили најлон – шта ће ту најлон, несахрањују се Срби са најлоном. Лепо су им говорили, они њих не мрзе, као браћа су им говорили – немојте вечни мир монаха реметити.

А Уговор Цркве и „Колубаре“ о размени непокретности ? Дражић каже да је то тачно, има уговор, али беззаконски, држава је Цркву ставила под заштиту 1997 године, а Лаврентије потписао уговор 2003 године, епископ нема право да отуђује црквену имовину. Сад имају душевног, ученог, дивног епископа Милутина, који је обновио монаштво,  пријавили их код владике да их отера од Цркве, он рекао , Не, нема потребе, они су пред својим храмом. Али епископ Милутин саопштио да је њихов начин одбране Цркве не примерен? Дражић и на то имаде одговор, то су написали папољубци, то није стил владике Милутина, он има песнички , он има мудар стил, и он то никад не би написао. Лично био код владике, рекао му, Свети оче , Ви сте за мене апостол Христов, не дајте Грачаницу и уђите у историју заједно са Светим Савом, Николајем , Јустином – он је прећутао, слободно напишите да је Дражић рекао да оно не личи на стил владике.

А да су физички напали археологе , није тачно, један је само одгурнут , један га извукао из рова и рекао да више не силази доле, ни длака му није фалила, нико није добио ударац, ни чвргу. После су само то затрпали , посејали траву сад је све у једној лепоти. Кад Дражић заврши приступише Литији, са иконицама у рукама стадоше да обилазе и тако, уз читање тропара, 50, 150 пута.

При кретању назад , свратисмо до монашких просторија, монаси одбише сваки разговор, али , једна повезана жена, са три иконице у руци, узе да нам каже да читају најјаче молитве за спас Цркве, да је Црква чудотворна, ноћу горе светла, из ње се чује хор монахиња.

ПОДИГАО ГА ДВА МЕТРА: Са директором Завода за заштиту споменика, археологом Радивојем Арсићем, нађемо се по повратку у Ваљево. Завод ангажован од инвеститора, таква законска процедура када је неко културно добро потенцијално угрожено. Ангажовани да изврше археолошко- заштитна истраживања, и 2002. године почели радове, али се исто појавила група људи, било и структура у Цркви које су се противиле радовима па се чекао повољнији тренутак.

Почели радови у августу, док су снимали постојеће стање Цркве и околине није било проблема, чим су почели да скидају слојеве земље, није прошао ни сат појавили су се људи. Иначе Црква се први пут помиње у турском попису из 16. века , ту су остаци гробаља од 15.-ог до 18.-ог века , открили су и темеље конака из најстарије фазе. Чим су почели радове, људи су се појавили, питали шта раде, рекли неће дозволити. У Литији су обилазили око Цркве, онда изашли ван порте, пролазили између њих док су радили. Инцидент се догодио кад је археолог Дејан Булић из Историјског института , хтео да склони кости које су биле преко старијег гроба, изгурали су га и изнели из сонде, забранили да се враћа. После су све то затрпали.

Шта су могли, отишли, вратили се само да заштите темеље конака, видели да су по свему набацали још земље. Пријавили случај полицији, тражили асистенцију , у полицији рекли да немају печат Министарства, да је решење извршно. У Министарству културе одговорили да никад нису давали такав печат. У међувремену, решење истекло. Тражили од полиције да изађе на лице места, да направи извештај , уложили су неки рад , треба оправдати средства – ништа. Обраћали су се и Цркви, Епархија издала саопштење, рекли да немају ништа против истраживања, њихов утисак – ни против ометања. Немају намеру да настављају радове док се не створе услови за нормалан рад. Не постоји подршка друштвених институција за наставак истраживања. У осталом, што би археолози трчали пред руду.

Стално се диже тензија, шире приче, Црква чудотворна, овај се разболео, онај умро, док су радили, жене су ишле за њима и клеле их, говориле каква ће их судбина стићи , преко трећих лица поручивале им да знају где живе. И не само то, приметили су и да их прате, кад заводска кола крену у правцу бране, ето ти њих за њима…

Дођосмо до тако рећи главног јунака ове приче, Драгана Давидовића, који понајвише стоји иза овакве одбране Грачанице. Давидовић је под именом Антоније био монах у манастирима Троноша и Црна Река. У мају 2010. године Црквени суд епархије Будимљанско-Никшићке донео је одлуку: монах Антоније Давидовић из манастира Црна Река лишен је монашког чина и враћен у ред лаика са световним именом Драган, и искључен из Црквене заједнице на две године због самовоље и немонашког непокоравања надлежним Црквеним властима, као изношење бројних неистина и клевета недоличних Хришћанину а камо ли монаху…

Нађемо се са Давидовићем сав у мантији. Питамо га како је у мантији кад је размонашен и искључен из СПЦ-а. Одговара Давидовић, размонашење не постоји у правилима СПЦ-а, из Цркве и искључен због протествовања због доласка папе и опет ће протествовати. Протестовао и због смене владике Артемија, због одржавања „параде поноса“, свуд је тамо где као Хришћанин човек треба да се јави кад хуле на његову Веру и Светиње.

У одбрани Грачанице се ангажује јер му је и мајка из тог краја, то је велика и чудотворна Светиња, Православни хришћанин не може да мирно седи кући и посматра скрнављење Светиње, по готову ако му је у близини. А на то што „Колубара“ има решење о размени непокретности, каже, да свако има своју одговорност пред Богом, он не може да седи кући и гледа како се газе закони Божији, без обзира што је то у складу са земаљским законима, њему су старији закони Светих Отаца, а они забрањују копање и скрнављење гробова.

Нису они против истраживања, само су сахранили она тела, и остатке, које су археолози хтели да носе, зар да чекају да се опет тројица радника разболе као 1987. године, када су однели па вратили кости, оставили су им темеље конака па нека истражују. Зар није, по народној, већи папа од папе, и епархија рекла да је одбрана Грачанице непримерена? И ту Давидовић имаде одговор, сви имају закон Божији над главом, и он, и епархија. Епархија и епископ су истраумирани и под притиском, епископ му рекао да неће потписати да се црква руши, нити ће нову прихватити, њему лично рекао. Што се њега тиче он се само понаша по Житијама, треба живот дати кад се Светиња брани. А да куну, прете, прате археологе? Није тачно све инсинуације, причају и да су четворица напала археолога, а само један човек га ухватио, подигао два метра и померио. Није тачно ни да су их клели само су им износили историјске податке који су се десили, да су се тројица који су износили кости 1987. године, тешко разболели…       Драган Тодоровић    (недељник Време 13.10.2011)

ИстиноЉубље свима Вама