Молитвени Сабор за одбрану Грачанице

Припремни – Молитвени Сабор

за одбрану Грачанице Ваљевске

Манастир Грачаница ваљевска – субота 20.08.2011 г. ИЗВЕШТАЈ:  

Грачаница Ваљевска најстарији храм у Србаља и место Крштења Светог Владике Николаја! Посета Владике Милутина у предвечерје! Превијена Грачаничка рана из 2002 г. коју јој је Завод тада нанео – омалтерисан олтарски део Светиње!

Драга у Православноме Христу Богу, браћо  и сестре, ево Преображењске нам  суботе, дубоко верујем, почетка предвечерја  недељног васкрсења Вере у Србаља. Суботе у коју су православци похрлили да извидају ране Светој Грачаници, дана најаве отпочињања све већег православног отпора рушитељима овога Светог Храма. На молитвени Сабор за одбрану Грачанице се и поред многих клеветања и дезинформисања у медијима о овом богољубивом скупу ипак слило око  200, у вери, стамених богомољаца. Ово је припремни Сабор који наговештава Велики Српски Свесабор уколико се рушитељи, под видом истраживачког скрнављења, усуде коснути се Светог Свенародног Православног Храма.

Заводска  мафија које је годинама само раскопавала унаоколо светиње никада ништа није учинила за њено добро, ни када је Црква до скора десетак година прокишњавала, ни када је багер пробио пут кроз средњевековно гробље, ни када су раскопали све прастаре гробове, и ко зна шта пронашли!?, те, потом гробне плоче разбацали по порти, без да су и терен поравњали од свог раскопавања, кости предака наших које су деведесетих однели вративши их ископаше јаму да их у њу (240 џакова костију) набацају да се није појавио побожан човек те им из свог џепа обзидао јаму…

Где нестаде  Света Вера у Србаља. Погледајмо у један мали али, за данашње духовно стање, запањујући детаљ. Прастаро гробље уз саму Грачаницу и у њему мали (може бити) дечији гробић. Гробић је оивичен каменим цоклом, а усред гробића порасло велико дрво, пречника 50-так сантиметера. Деценијама, како је дрво расло растурало је камено цокло… Али, погледајмо овде чудесну побожност наших предака, нису се усудили то Божије дрво дирати, а нису се усудили ни камење повадити те обзидати шире цокло…Са сузама погледајмо слику негдашње Православне Побожности – Православни нам Претци металним клиновима повезују камење цокла гроба да се распадне, нити дирајући гроб, нити презиђујући цокло, нити дирајући дрво, а данас се нађе и сам поп који то дрво одсече…  

У зору припремног Молитвеног Сабора за одбрану  Грачанице отпочето је народно видање рана Грачаничких из 2002 г. које јој је нанео тадашњи покушај рушења од стране Завода за заштиту споменика, мада је, на основу 65-годишњег искуства, исправније рећи „Завода за конзервирање Вере у Србаља“. Наиме 2002. године у првом покушају скрнављења светог Храма радници Завода, један муслиман и један Србин од 18 год. успели су, за кратко време, обити малтер са целог олтарског дела Цркве. Побожни народ овога краја под свештеном претходницом свештеницима Жељком Марићем и Маријаном Кнежевићем, игуманијом Гликеријом из Ћелија, игуманом Петром из Ђурђевих Ступова и монахом Антонијем су 2002 г. молитвеним хитрим окупљањем успели спречити тадашњи покушај потпуног скрнављења Светиње. Олтарски фасадни малтер је обијен, дечак који је помагао муслиману је ментално оболео, а данас у суботу 20. 08. 2011, народ који се из многих крајева Србије овде окупио веома забринут раскопавањима Завода унаоколо Цркве (са тежњом да и њу Саму поново скрнаве), од раних јутарњих часова се организовао на малтерисању Олтарског фасадног дела Цркве које је Завод раскопао 2002 г. Нажалост, због смутње око раскола Цркве Божије који епископи српски починише, али и због невиђеног притиска државне и масонске олигархије који стоји иза аферашке ЈП Колубаре Ровни и Завода Ваљево, данас су се многи свештеници и мирјани побојали на овај богоугодни Сабор доћи…

Слава Богу – како време буде текло Истина о Грачаници и свима који је искрено воле и познају ће све више излазити на видело растерујући општу таму медијских лажи. Дакле у току Молитвеног Сабора, у радости свих присутних богомољаца, омалтерисан је Олтарски део Цркве (кречење следи крајем следеће недеље), од којих су једни зидали, а други непрестано појали свештене песмице све у славу Божију и уразумљење оних крштених којима се памет у безбожност обрнула те више поштују своја радна места неголи законе Свевишњега Бога.

У току, пре свега, молитвеног и радног Сабора спонтано, од стране оца Жељка Марића и велике његове жеље, као јединог свештеника који се усудио да Грачаницу јавно подржи а народ побожни благослови, да пробеседи нешто о чудима која је својим очима душе у Грачаници доживео за време свога службовања у њој, поред њега прозборили су по коју окупљеним православцима и Јордан Дражић дугогодишњи, с времена на време, понекад и усамљени борац за Грачаницу (из Православног Удружења „Истинољубље“, а раније председник удружења Грачаница које је од стране државе угашено), песник – историчар Милош Табић (сестрић Светог Владике Николаја), књижевник Славен Радовановић и монах-немонах Антоније (председник Православног У.Г. „Истинољубље“). Снимке свих дешавања ћемо ових дана додати овде у категорију везе.

Порука  је, поред основне поруке за повећањем личне молитвености у овим судбоносним данима Грачанице, да је ово био припремни исповедни скуп Православаца у одбрану Вере и Светиње Наше у којој је по сведочењу сестрића Св. Вл. Николаја – Свети Владика и сам крштен и која је по његовим истраживањима која сежу чак и до свемоћне Ватиканске библиотеке, најстарија светиња у Срба поред једног Храма код Сремске Митровице. Основна порука овог Сабора је да је он молитвеним малтерисањем Олтарског дела Светиње на делу показао своју прађедовску Веру и најавио да је приправан, ако устреба, поново и својим сузама и својом (а не туђом) крвљу малтер за Светињу Божију мешати и увек је наново обнављати на Светом Месту Њеном које јој је сам Господ занавек одредио.

У предвечерје  појавио се и преосвећени Владика  Милутин, који је, такорећи, самим својим доласком благословио радове, иако није загледао квалитет урађеног дела, ипак је био благонаклон према радницима.

Слава Богу, покајање народу и ето нам слободе за Православље ускоро, а ми дотад сваки своју лепту да приложи на Грачанички Храм, који може постати или Православна труба буђења народне побожности или, пак, велика гробница која својим вртлогом проклетства може многе српске душе и земље повући за својом судбом. Што не дао Господ, већ нам свенародно покајанима и православно освешћенима даровао још сада залог Свог Вечног благослова.

За Истинољубље – монах-немонах Антоније

П.С. Kао што на почетку и на сваком крају  богоугодног дела следе искушења зависти демонске, тако је и овога пута, на крају се, из чиста мира покварио ауто чиме је сав материјал превожен, а главном мајстору који је изводио радове – комшијине свиње су потпуно разровиле гроб оца кога је пре пар дана сахранио, искушења која су нам драга за потрпети, а која су се дешавала уочи Сабора су многобројна, кварили су се рачунари код стручњака код којих је требало радити што за Грачаницу, једини адвокат наш је сломио руку, али је са другом ипак успео да поднесе пријаву против ЈП Колубаре и Завода… и још много тога што споља изгледа проклето али унутрашња радост која нас је носила кроз то шибље демонско сведочи о богоугодности, бар овог маленог дела, у животима нас грешних.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: