! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Негде у пролеће о.г. 2011 г. делегација ЈП Колубаре и Завода се појавила пред епископом ваљевским Милутином(како смо чули из уста самог епископа) са стриктним захтевом да се у складу  (безаконим) уговором који је Колубара-Ровни склопио 2003г. са тадашњим еп. Лаврентијем о власништву над Грачаницом, монаси што пре иселе из манастира Грачанице. Епископ пак Милутин, који је у односу на еп. Лаврентија веома свестан и савестан православни епископ, који, како каже „никада неће потписати издају Грачанице, нити ће примити и освештати нову Цркву на Бакића брду (коју „Колубара“ нуди у замену за Грачаницу), те,  да Он не може учинити ништа више од тога“, замолио их је, готово преклињући речима „па побогу људи, па и остале сте Светиње истраживали по Србији али сте нас увек пуштали да непрекидно вршимо богослужења током ваших радова, молим Вас да и нама сада допустите исто“. На овакав добродушан и човекољубив вапај Епископа делегација није обећала конкретан „наводни“ уступак већ се сложила да монаси остану до даљњег.

Коментар Уредништва: Православне Светиње се истражују само овнда када Воља Божија чудима и откривењима укаже на то, тако да ће сви епископи који су у мирнодопским условима давали држави благослов за тако што дати завршни одговор Господу сваки у своје време. А у овом Грачаничком случају се уопште не ради чак ни о мирнодопским истраживањима, већ се, усред судбоносног боја за одбрану Светиње, под изговором „истраживања и премештања“,(као што је досадашње искуство са лукавством и казнама над рушитељима показало), тежи се пошто-пото порушити овај чудотворни Свети Храм – једноставно, зато,  јер би „ђаволу и његовима“ било веома поразно да Црква израња и порања у језеро у зависности од нивоа воде, или пак због страха да се због нове светске кризе потпуно не обуставе радови на брани и Црква остане непорушена.