! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Пре неколико дана, у месецу августу 2011 г. радници Завода за заштиту споменика Ваљево, позивајући се на уговоре склопљене давно са еп. Лаврентијем, дошли су у манастир Грачаницу са намером да однесу комплетан иконостас на наводну рестаурацију. Монаси грачаничке Свете обитељи, настојатељ јм. Серафим и јм. Сергије, одмах су позвали Владику Милутина питајући Га како да поступе. Преосвећени Владика им је благословио да никако не дозволе да демонтирају цео иконостас, већ да им дају само једну икону на реверс, па када је рестаурирају и врате на иконостас, тек тада могу добити другу.Овакав став надлежног епископима је свима побожнима радост и утеха, и они ће свим срцем припомоћи у одбрани свом добронамерном Владици.

Треба напоменути и то да је на основу досадашњег искуства са лукавством Завода и „Колубаре“ народ који посећује Цркву веома осетљив на било какав нови покушај прекопавање и скрнављења Свете Цркве, са или без било чијег „благослова“, те ће се у случају таквог Заводског атака поново, као и 2002г., самоорганизовати у одбрани Светиње.

Жалосно је да у Заводу седе крштени Срби толико охладнеле Вере, да им није било доста што у велики грех и телесне болести гурнуше досадашњем им раднике које досад слаше на скрнављење Светиње (рецимо, оне који 1989г. однеше двеста педесет костију праведника унаоколо сахрањених па, опекавши се болешћу, после три год. поново их вратише на своје место уз Олтар Цркве; или онога јадног дечака који је 2002г. од стране Завода упошљен да са једним муслиманом почну радове обијањем малтера олтарског дела Цркве (у чему их је народ побожни тада физички спречио), али, авај, ипак би касно за младића који је потом ментално оболео; или да не причамо о тешким судбама многих директора „Колубаре Ровни“ који се за све ове године на тим положајима измењаше).      Уредништво