! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Безбожност и цинизам „Завода“ и ЈП „Колубаре-Ровни“

Напокон, коначно разобличавање уроћеника против Свете Грачанице пронашли смо управо у њиховој новијој стручној литератури. Ако ли некоме од верних буде мука од количине обима цинизма и лицемерја изнетом у доњем пасусу, ево, на време га упозоравамо.

Безбожност и цинизам

„Завода“ и ЈП „Колубаре-Ровни“

и ниње и присно…

Крунски доказ злочина ЈП „Колубаре-Ровни“ и „Завода за заштиту споменика“ према Светињи Грачаници пронашли смо у књизи: „Грачаница, Црква и некропола код Ваљева“, аутора Игора Стојића издата од стране „Историјског Института“ – Београд 2010, где се „стручни аутор“ осврће на истраживања „Завода“ које је такође финасирала (боље-шкртарила) аферашка „Колубара-Ровни“ 1987 г. Ево и разобличавајућег цитата:

… „Непосредни повод истраживања је изградња будуће бране Стубо- Ровни, из чијих средстава су била финансирана археолошка ископавања. Обављено је систематско ископавање око Цркве са гробљем, као и пратећим објектима око Ње. Радове је обнављао Завод за заштиту споменика културе Ваљево(под вођством стручњака из Републичког Завода“)(стр. 8)“…

… „На самом почетку потребно је истаћи да истраживања нису могла укључити и унутрашњост саме Цркве, јер је Црквени Одбор захтевао потоњу(после скрнављења – прим. уредништва) обнову бетонског пода(!!!???!!! – прим. уред.) Самим тим, изостали су битни подаци везани за унутрашњост Цркве, евентуалне гробове и потребне налазе који би бацили више светла на прошлост овог објекта. Изостали су и подаци везани за изглед горњег дела Цркве(да ли је првобитно имала кубе?). Све те недоумице остављене су за тренутак пред потапање Цркве – када је планирано да се дигне (постојећи древни) бетонски под“(стр. 16)…

Погледајмо ово стручно лудило безосећајног стручњака који о овоме пише а да и не примећује своју безосећајност.

Хвала Богу што ово сазнасмо сада иначе би г. Булића вероватно „спопала 44-творица“ верних хришћана, а не, „само“ умишљена „четворица“.

Дакле, – Завод није прекопавао Светињу 1987 само стога што би потом морао избетонирати под Цркве, бар привидно га вратити у првобитно стање… Еј, па ти њима да објасниш шта је скрнављење а они ни све што су досад раскопали нису досад враћали у првобитно стање, а још и обећавају, као што овде, црно на бело, видимо – и, – да ништа неће ни враћати у првобитно стање…

Но, добро је, не треба својим прљавим парама окупаторских еуро-кредита ништа ни да уређују по нашим Светињама. А овога пута ћемо се, уз Божију помоћ, молитвено и физички, надам се свенародно, потрудити и да њихова скрнављења буду што минималнија… Господ наш чека нас, чека да се јаве љубитељи Свете Грачанице да би Своју Духовну болницу имао ради кога у својо Вишњој намени  и очувати…

У свему овоме, пре свега треба видети и Божију Промисао да и онај најнаивнији тадашњи захтев Црквеног Одбора – непобожним шкртицама „Завода и Колубаре-Ровни“ – ипак, одложи планирано скрнављење на, ево, 24 године плус… и ниње и присно… – а, ако Грачаница буде имала ради кога и постојати, тада – … и во вјек и вјеков. Амин.

Спасиће Господ Грачаницу ако буде имао ради кога, а сада је управо одређено време за пријављивање, и сузом и делом, за тај Свети попис.

ИстиноЉубље свима Вама